Klizač

Na tržištu se svakog dana pojavljuju novi modeli i nije lako odlučiti koji je pravi za vas. U ovom postu ćemo pomenuti različite vrste pogona i njihove osnovne karakteristike. Tako da ćete sa ovim informacijama biti u mogućnosti da donesete ispravniju odluku o tome koji električni skejtbord najviše odgovara vašim potrebama.

U ranije objavljenom postu smo pomenuli kako različiti tipovi dasaka, točkova i šina utiču na vožnju, a ovde ćemo se baviti isključivo pogonskim sistemima.

Na tržištu trenutno postoji tri tipa električnih motora:

• Hub Motor
• Direct Drive
• Belt Drive (kaišar)

Hub motori

Hub motori su ugrađeni u točkove (najčešće u zadnje), tako da je sam točak zapravo motor koji je obložen uretanom. Sloj uretana koji apsorbuje udarce je u ovom slučaju dosta tanji nego kod običnog točka, pa je vožnja njime tvrđa i vibracije su izraženije u odnosu na druge načine prenosa (što se donekle može kompenzovati fleksibilnom daskom). Najčešće su varijante skejtova sa „dual“ konfiguracijom što podrazumeva motore na oba zadnja točka. Ali, takođe postoji i „single“ varijanta kao i ostale kombinacije poput pogona na sva četiri.

Smatra se da su ovo motori koji nisu previše zahtevni za održavanje, veoma su tihi, laki i neprimetni. Pri guranju bez baterije ne prave veliki otpor. Loša strana im je mali broj opcija kada je zamena točka (uretanskih navlaka) u pitanju, redukovano hlađenje i manji obrtni moment u odnosu na spoljne motore sličnih gabarita.

Direct Drive

Direktni prenos je koaksijalan (kao i kod Hub motora), samo što je u ovom slučaju motor izmešten van točka, ka sredini osovine. Ovo omogućava vrlo laku zamenu i veliki izbor standardnih točkova. Ređe se sreće od ostala dva načina prenosa i glavna mana mu je što su motori veoma nisko i direktno su izloženi spoljnim uticajima pri vožnji.

Belt Drive

Ovo je opcija za one koji žele da izvuku maksimum snage iz svoje mašine. „Belt drive“ motori su namontirani spolja, paralelno sa prednje ili zadnje strane osovine. Prenos se vrši kaišem, a zamenom kaišnika može se fino podešavati odnos broja obrtaja i obrtnog momenta (krajnje brzine i snage). Kao i Direct Drive, kombatibilni su sa standardnim točkovima, ali nude udobniju vožnju. Ono što im se zamera je upadljiv izgled, stvaranje buke, česta zamena i čišćenje kaiševa, otpor pri guranju bez baterije.

Električni skejtbordovi, poznati i kao esk8, e-board ili e-skate, rapidno postaju jedan od popularnijih PEV oblika prevoza i rekreacije. Prvi put se pojavljuju kasnih 1990-ih i od tada značajno evoluiraju, naročito pomognuti napretkom u tehnologiji baterija i dizajnom motora koji su doveli do lakših, snažnijih modela sa većim dometom.

E-bordovi su opremljeni motorima koji su najčešće ugrađeni u same točkove ili su povezani na njih kaišnim prenosom. Daska je obično napravljena od kombinacije drveta i plastike, sa neklizajućom površinom kako bi se osigurala sigurna i udobna vožnja. Tip daske obično zavisi od terena, tvrđe daske su bolje za ravne površine, dok su fleksibilne namenje grubljim terenima, gde pomažu u ublažavanju udara i vibracija.

Bilo da ste početnik ili iskusan vozač, električni skejtbord može da vam ponudi veoma uzbudljivo iskustvo, ali on takođe sa sobom nosi i velike rizike. Zato vam savetujemo da pre nego što stanete na njega prođete sve bezbednosne pripreme i procedure. Obavezna provera baterije pre vožnje, kako u skejtu tako i u daljinskom upravljaču, poštovanje svih saobraćajnih propisa i naravno obavezno nošenje zaštitne kacige i ostale zaštitne opreme.

Pri izboru novog e-skejta, samogradnji ili nabavci rezervnih delova naići ćete na dosta tehničkih termina vezanih za specifikacije proizvoda. Pa ćemo ovde pomenuti par termina sa kojima ćete se najčešće susretati:

ABEC – ABEC je američka metoda za ocenjivanje tačnosti i preciznosti ležajeva. To je skala od 1 do 9 i sastoji se samo od neparnih brojeva. Što se tiče cene, ležajevi ABEC 1 su najjeftiniji, a ABEC 9 su najskuplji (mogu biti stotine dolara za jedan ležaj).

ASTM 1492 – Specifikacija koja se odnosi na kacige za bicikliste, skejtbordere i roleraše. Odgovarajući šlem treba da bude sertifikovan prema ovom standardu koji uključuje sposobnost zaštite od višestrukih udara.

AWD – Pogon na svim točkovima. Električni skejtbord sa 4 motora, po jedan za svaki točak.

Baseplate – Ravni deo šine koji je pričvršćen za dasku.

BMS – Sistem za upravljanje baterijama. Ploča koja se povezuje sa litijumskim baterijama za ravnomerno punjenje ćelija.

Bushings – Par uretanskih prstenova koji se postavljaju ispod osovine kako bi se olakšalo okretanje skejtborda prilikom nagiba. Dolaze u dva osnovna oblika: bure i konus. Iako su ovo relativno sitni delovi, njihova tvrdoća i podešavanje značajno utiču na performanse skejtborda.

Deck – Daska na kojoj stojite koja je obično napravljena od drveta, plastike ili ugljeničnih vlakana.

DIY – Uradi sam (Do it yourself). Postoji ogromna zajednica e-bordera koji vole da sklapaju daske po svom ukusu.

Dual Drive – Električni skejtbord sa dva motora, obično postavljena da pokreće svaki od zadnjih točkova.

Enclosure – Poznato i kao kućište za komponente. Sadrži elektronske komponente (baterija, ESC, itd.) i obično je pričvršćeno sa donje strane borda. Najčešće je od plastike (prskane zaštitnim premazom) ili lakog metala, pričvršćeno je vijcima, jakim lepkom ili jakom lepljivom trakom.

ESC – Elektronski regulator brzine. Ovo je kontrolni centar električnog skejtborda, tj. pametni interfejs između motora i baterija. On obezbeđuje odgovarajući napon za kontrolu brzine, smera i kočenja motora.

Grip – Deo površine daske na kojem stojite pri vožnji. Najčešće je pokriven brusnim papirom.

Hanger – Izduženi deo šine koji drži osovinu za točkove.

IPxy – IP je skraćenica od Ingress Protection. To je ocena koja se sastoji od dve cifre iza IP prefiksa. Prva cifra označava stepen zaštite od čvrstih materija, a druga stepen zaštite od tečnosti. Neki od proizvođača obično navode da je kućište (koje sadrži baterije i kontrolere) IP65, 6 je najviša ocena što znači da je nepropusno za prašinu, a 5 znači da voda koju mlaznica (6,3 mm) projektuje na kućište iz bilo kog pravca neće imati štetne posledice efekata (8 je najviše što znači da je objekat zaštićen od vode kada je potopljen ispod 1m dubine). Dakle, IP65 znači da je kućište 100% zaštićeno od prašine i slabog mlaza vode iz bilo kog pravca.

Kingpin – Metalni vijak (obično oko 6,4 cm dužine i prečnika 0,95cm) koji povezuje „hanger“ šine sa osnovnom pločom. Uparen je sa cilindričnom navrtkom sa parom čaura između vijka i navrtke. Konfiguracija čaura i zategnutost će značajno uticati na upravljivost daske.

Kv – Ocena DC motora bez četkica izražena kroz rpm (o/min) po voltu. Što je veći Kv, manji je obrtni moment i obrnuto.

LiPo – Litijum polimer. LiPo baterije (u odnosu na litijum-jonske) koriste mnogi ljudi koji prave sopstvene električne ploče. Jeftinije su, ali mogu biti isparljivije (veći rizik od zapaljenja ili čak eksplozije) od litijum-jonskih baterija. Štaviše, imaju kraći životni vek (300-400 ciklusa punjenja u proseku naspram 1000-1500 punjenja za litijum-jonske). Sve dok ih pravilno punite (koristeći balansirajući punjač) i držite se specifikacija, LiPo baterije bi trebalo da budu relativno bezbedne.

Li-Ion – Litijum jon. Li-Ion baterije se koriste na e-skejtovima srednje i visoke klase. Traju 2-3 puta duže od LiPo baterija. Postoje brojna gledišta o tome kako organizovati ćelije u svakoj vrsti baterije da bi se dobila optimalna kriva pražnjenja. Osnovni princip je održavanje skoro konstantnog napona pražnjenja pri napajanju skejtborda. Da bi se maksimizirao životni vek baterije, ne bi trebalo da bude potpuno ispražnjena.

Li-FePO4 – Litijum gvožđe. Treći tip baterija za skejtbord koji se pojavljuje na tržištu. Jedina poznata ploča koja ga koristi je Boosted Board. Bezbedniji je i traje duže od LiPo baterija, ali je ujedno dosta skuplji i nedostupan.

Motor Part Number – Obično u obliku četvorocifrenog broja, „xxyy“, gde „xx“ označava prečnik motora u mm, a „yy“ određuje dužinu motora u mm.

RC – Daljinski upravljač (obično ručni) koji koristi većina električnih skejtbordera za kontrolu kretanja (tj. ubrzanje, kočenje, itd…).

Regenerative Braking – Mogućnost koja se nalazi u mnogim električnim skejtovima i znači da se vaša baterija puni dok kočite. Za one koji sami prave skejtbordove, ova mogućnost se može konfigurisati pomoću BLDC alata za VESC.

Trucks – Šine, delovi u obliku slova T (dolaze u paru) koji pričvršćuju točak za skejtbord. Svaka šina sadrži osovinu, kingpin i dve čaure (bushings).

VESC® – Vedder elektronska kontrola brzine. Ovo je tip ESC koji je dizajnirao gospodin Benjamin Vedder i predstavlja ESC otvorenog koda. To znači da možete da izmenite parametre ESC-a koristeći alate za konfiguraciju (tj. BLDC) na svom računaru. To znači da možete fino podesiti performanse ploče (glatko ubrzanje, kočenje, itd.). Imajte na umu da postoji mnogo varijacija VESC-a.

Wh – Vat sati, jedinica koja definiše ukupan kapacitet baterije i izračunava se kao proizvod broja amper sati i nominalnog napona. Na primer, baterija od 12 volta sa kapacitetom od 20 amper sati je 240 Wh.

Skejtbord je prešao solidan put od svojih skromnih početaka kada je bio obična fosna sa četiri metalna točkića. Današnji skejteri na raspolaganju imaju veliki izbor daski u raznim oblicima i za sve namene, od krstarenja ulicom do izvođenja složenih trikova. Glavna podela je na duže i kraće daske, dizajnirane za različite stilove vožnje. Kraće daske su uglavnom idealne za trikove, dok duže svojom stabilnošću pogoduju krstarenju i većim brzinama.

Pored gore pomenute podele, postoji veliki broj varijacija po pitanju oblika, materijala i namena, a evolucija skejtborda je dinamičan proces koji i dalje traje. Bilo da ste početnik ili iskusan skejter, važno je da odaberete dasku koja vama najviše odgovara. Različiti stilovi vožnje i teren zahtevaju prilagođavanje, a pravi izbor daske će vam pomoći da izvučete maksimum iz svake vožnje.

Iz dana u dan se pojavljuju novi dizajni, a ovo su samo neki od osnovnih tipova skejtbordova sa svojim prednostima i manama:

Kruzer

Krstarice su idealan izbor za sve koji traže zabavan način transporta. Oni svojim relativno velikim i mekim točkovima pružaju udobnu vožnju po asfaltu, pogodni su za brže skretanje, izbegavanje prepreka i izvođenje osnovnih trikova. Krstarenje na njima je odličan način da vežbate, obiđete parohiju i uživate u svežem vazduhu.

Mini kruzer

Mini kruzer je odlična opcija za svakoga ko želi da se provoza, bilo da je početnik ili veteran. Ove daske su dizajnirane da budu manje i prenosivije od tradicionalnih krstarica, što ih čini idealnim izborom za one koji žele da ponesu bord na putovanje i slično. Kraći i uži dizajn omogućava mu da lako stane u ranac, a mekani točkovi i podignut rep pružaju savršenu kombinaciju za upravljivost. Napravljen od izdržljive plastike i sa specijalno prilagođenim šinama, mini kruzer će svakom skejteru pružiti sate zabave.

Double-kick, popsicle

Dominantni u sk8 svetu od početka 90-ih, taj svima poznati klasični dizajn je i danas popularan kod vozača različitih nivoa spretnosti. Sa podignutim krajevima i konkavnom krivinom po širini, skejtbord-sladoled je idealan za one koji žele da se polude sa trikovima, grajnduju, klize ivičnjake i skaču u vazduh. Ove daske su napravljene od sedam slojeva tvrdog javorovog furnira. Lagane, ali veoma izdržljive, predstavljaju odličnu opciju za svakoga ko se prvi put bavi skejtbordingom. Izmišljene su za skejt parkove, mangupiranje po ulici i ostale vratolomije. Ovo je oblik daske koji je skejtbording uveo među olimpijske sportove i time zaslužuje posebno mesto.

Carve i Surfbord

Carve i surfbordovi su u konstantnoj fazi razvoja i pružaju jedinstveno iskustvo vožnje. Okretniji su od običnih skejtova, a ujedno iskaju manje napora za „pumpanje“. Poseduju šine sa oprugama konstruisane sa ciljem da što bolje simuliraju jahanje na talasima, pa im ovo daje razne mogućnosti kako na ravnom tako i na strmim površinama. Svojim jedinstvenim dizajnom i ergonomijom će vam pružiti nezaboravnu vožnju. Bilo da ste iskusni jahač ili početnik.

Longbord

Longbordovi su dugački i stabilni skejtovi napravljeni kako za opuštenu vožnju gradom, tako i za veće distance, brzine, pa i nizbrdice. Odlična su opcija za prvi skejt zato što poseduju veliku platformu na kojoj početnik može neometano vežbati balans. Dobar su izbor za vozače svih starosnih doba i veština. Glavne karakteristike su im upravljivost, stabilnost i brzina. Izuzetno su popularni poslednjih godina kako na ulici tako i u popularnoj kulturi.

Longbord za spust

Da li tražite jedinstveno iskustvo na dasci? Onda je downhill longbord ono što vam treba! Ovaj skejt je posebno dizajniran za vožnju na strmim planinskim putevima. U poređenju sa klasičnim longbordom, pruža veću stabilnost i brzinu. Ono što longboard za spust čini tako posebnim je njegov sofisticirani dizajn. Poseduje veliko međuosovinsko rastojanje i zakrivljen profil daske koji omogućava spušteno težište čime sveukupno utiče na poboljšanje performansi pri kontrolisanom proklizavanju točkova.

Električni skejtbord

Električni skejtovi nude jedinstvenu kombinaciju zabave i efikasnosti što ih čini idealnim za putovanje na posao, krstarenje gradom, pa čak i trke. U zavisnosti od namene, pojavljuju se u različitim veličinama i oblicima. Ideja o električnim skejtbordovima postoji od kasnih 1990-ih kada su se i pojavili prvi prototipovi. Ali tek sredinom 2000-ih električni skejtbordovi stiču širu popularnost. Danas su oni uobičajena pojava na gradskim ulicama i parkovima širom sveta. Veoma su praktični, ekološki prihvatljivi i nude jedinstvenu kombinaciju stila i efikasnosti.

Skejtbording je prisutan decenijama, nastao je u Americi, gde evoluira od hobija za surfere do mejnstrim ekstremnog sporta. Pedesetih godina prošlog veka, kalifornijski surferi dolaze na ideju da „surfuju ulicama“ tako što će na obične drvene daske pričvrstili točkove od rolšua. Ovo je bila iskra koja započinje skejtbording priču, a mnogo je ljudi koji tvrde da su baš oni izmislili skejtbord. Veoma brzo je stekao popularnost, a prve skejt kompanije Jack’s, Hobie i Makaha počele su da organizuju i prva takmičenja. U to vreme, takmičarske discipline su uglavnom bile slalom i freestyle. Nakon 1965. godine, popularnost skejtbordinga iznenada je opala i ubrzo je stekao reputaciju trenda koji izumire.

Iako je skejt tada izgubio na popularnosti, nekolicina ljudi je i dalje vozila i nastavila sa izradom sopstvenih dasaka i delova. Godine 1972. Frenk Nasvorti je izumeo prve uretanske točkove, čime je podgrejao interesovanje za skejt i utro put za dalju evoluciju ovog sporta.

U proleće 1975. skejtbord kultura je napravila još jedan korak napred kada je čuveni Zephyr tim pomerio granice i pokazao svetu šta sve skejtbord može na takmičenju u slalomu i slobodnom stilu održanom u Del Maru u Kaliforniji. Svojom virtuoznošću na daskama pretvorili su skejtbord u nešto dosta ozbiljnije od običnog hobija.

Zatim je 1978. Alan Gelfand (nadimak „Oli“) izmislio trik koji unosi revoluciju u skejtbording. Većina trikova danas se zasniva na oliju, a Gelfand je zvanično dobio zasluženo mesto u kući slavnih 2002. godine. Nažalost, kasnih 70-ih i ranih 80-ih, skejtbord se suočio sa svojim drugim padom popularnosti. Nasuprot tome, najverniji klizači su nastavili da klizaju i u to vreme su počele da se pojavljuju manje skejtbord kompanije. Tako dolazimo do 90-ih, kada je skejtbording skoro u potpunosti prešao u andergraund, noseći snažan anti-establišment prizvuk. Međutim, 1995. godine, ESPN je održao svoje prve ekstremne igre na Rod Ajlendu, što je pomoglo da skejtbording bude prihvaćen od velikog dela mlađe populacije.

Od tada, skejtbording konstantno dobija na popularnosti. Tokom 2000-ih se značajno omasovljuje izgradnja skejt parkova u svetu, mnogobrojna tehnološka rešenja dovode do unapređenja vožnje i rađanja novih varijacija ovog sporta. Tako dolazimo i do priznanja od strane međunarodnog olimpijskog komiteta, pa se 2020-te u Tokiju skejtbording zvanično uvrštava u porodicu olimpijskih sportova.