ESK8 baza znanja

Iako izgleda zabavno, esk8 nije igračka i upravljanje njime zahteva veštinu i koncentraciju. Da li su električni skejtbordovi bezbedni? Odgovor je, uglavnom da, ali samo pod uslovom da poštujete sve bezbednosne zahteve i procedure.

Pa hajde da razmotrimo koje su to bezbednosne mere koje smanjuju mogućnost nezgode i čine vožnju sigurnijom:

1. Nošenje zaštitne opreme

Osnovna zaštita za vožnju čak i na kraće relacije podrazumeva:

Zaštitnu kacigu

Najfatalnije su povrede glave i zato je od najvećeg značaja učiniti sve da sebe ne dovedete u takvu situaciju. Bez obzira da li vozite spust, krstarite velikim brzinama ili se lagano vozite po parku, nošenje kacige je neophodno i izričito preporučeno od strane svih iskusnih vozača. Veliki je broj ljudi koji su tek posle ozbiljnih povreda shvatili važnost ovog dela opreme, zato vam savetujemo da se obezbedite na vreme.

Na dobroj kacigi ne treba štedeti novce. Mnogi se, pri izboru modela, odlučuju za lagane biciklističke šlemove. A zbog velikih brzina, dosta je onih koji kupuju kacige za vožnju motora. Naša preporuka su svakako “full-face” modeli, upravo zato što oni pružaju najveći stepen zaštite, ali pojedini bajkerski modeli mogu biti neprikladni zbog svoje težine, smanjenog vidnog polja, zvučne izolacije itd.

Najveći broj električnih skejtova se svojom krajnjom brzinom svrstava negde izmedju bicikala i motora, pa bi i odabir kacige trebalo da isprati tu logiku. Tako da se po pitanju bezbednosti, ergonomije i stila, za električni skejt najbolje uklapaju “full-face” kacige projektovane za moto-kros, MTB ili longboard downhill. One su lagane, dobro provetrene, imaju široko vidno polje, ne prigušuju zvuk i što je najbitnije elastična pena u njima ima tvrdoću prilagođenu brzinama električnog skejta.

Štitnike za zglobove

Sledeća stvar kojom možete podići bezbednost na viši nivo su štitnici za laktove, kolena i zglobove. Ovi delovi opreme pored zaštite od udara pružaju i mogućnost klizanja po asfaltu (što je bolja opcija od grebanja i nekontrolisanog kotrljanja). Najčešće povrede na električnim skejtovima su upravo lomovi i dislokacije zglobova, pa su štitnici odličan način da se smanji rizik od takvih nezgoda.

2. Ugradnja svetala

Putovanje noću ili pri smanjenim uslovima vidljivosti čini vožnju još rizičnijom. Ako je takva vožnja ipak neizbežna, obavezno instalirajte svetla na svoj motorizovani skejtbord. I to sledeći saobraćajne propise tako da je crveno svetlo uvek na zadnjoj strani daske. Ovo će vas učiniti znatno vidljivijim drugim vozačima i pešacima, a ujedno ćete imati bolju preglednost puta i eventualnih prepreka na njemu. Preporučljivo je imati i dodatna svetlo i reflektujuće površine i na odeći, kacigi, rancu i slično.

3. Nošenje reflektujućeg prsluka

Ili odeće visoke vidljivosti će značajno povećati mogućnost da vas ostali zapaze na vreme. Upotrebljivost blještavih jakni nije ograničena samo na policiju i građevinske radnike, pa je preporučljivo da uvek u svom rancu imate upakovan lagan svetleći prsluk za slučaj kada vas uhvati mrak.

4. Izbegavanje loših vremenskih uslova

Nemojte ni pomišljati da vozite svoj električni skejtbord po kiši i mokrom kolovozu ukoliko niste ozbiljno pripremljeni za situacije ovog tipa. Pored svih nepovoljnih uticaja na elektroniku, rad motora, natapanje daske i ostalo. Voda loše utiče na kontakt točkova sa podlogom i višestruko povećava rizik od proklizavanja. Slična je stvar i sa snegom, peskom, sitnim kamenjem itd. Jaki vetrovi takođe nisu za podcenjivanje, pa se obavezno informišite o klimatskim uslovima pre svake vožnje.

5. Poštovanje saobraćajnih propisa

Pravila su tu da stvore bezbednije okruženje, pa kada vozite uvek prilagodite brzinu opštim uslovima i pridržavajte se saobraćajne signalizacije. Budite uvek svesni svog okruženja i pazite na pešake, bicikliste i ostala vozila. Poštovanje saobraćajnih pravila i propisa je od suštinskog značaja za opštu bezbednost, a svako nepromišljeno ponašanje vozača može dovesti do teških posledica.

6. Izbor prave lokacije ili rute

Ukoliko ste početnik u vožnji električnog skejtborda, najbolje je da za svoje prve kilometre izaberete lokaciju na ravnom i po mogućstvu bez saobraćaja drugih motornih vozila. Izbegavajte vožnju u oblastima gde možete naići na rupe ili neravne površine. Idealna mesta za početak su parkovi sa velikim asfaltnim stazama i površinama, široke biciklističke staze, parkinzi na kojima nema gužve, košarkaška igrališta (kada niko ne igra) i slično.

7. Često uvežbavanje

Nema sumnje da ćete ukoliko vežbate, sa vremenom postati bolji u svemu. Isto je i sa vožnjom e-skejta. Krenite postepeno od vežbe osnovne ravnoteže pri malim brzinama. Nemojte se obeshrabriti ako pri prvom ubrzanju izgubite ravnotežu, potrebno je neko vreme da se rukovanje daljinskim upravljačem uskladi sa pokretima tela. Učenje sporijim tempom može biti zamorno, ali je uvek dobro potvrditi stečeno iskustvo dok naučene radnje ne postanu automatizovane.

8. Poštovanje svojih ograničenja

Nemojte žuriti sa naprednim modovima vožnje. Većina nesreća se dešava upravo zbog ljudske greške, pa je poznavanje sopstvenih granica veoma važno u ovom sportu. Umesto da sebe dovedete u nepovoljan položaj, bolje prethodno izaberite bezbedniji način. Pa tek kada steknete sigurnost, postepeno predjite na veće brzine. Bezbednost je važnija od kratkotrajnog uzbuđenja, a nepoštovanje sopstvenih limita se često može završiti fatalno.

9. Pravilno kočenje

Ugrađeni kočioni sistemi su veliki plus u odnosu na tradicionalne skejtove, ali samo ako ih pravilno koristimo. Električni skejtbordovi imaju kočioni mehanizam sličan onom koji se koristi u električnim automobilima i vozovima (takozvano “dinamičko” kočenje). Najveći broj električnih skejtova poseduje “regenerativno” kočenje, koje se od dinamičkog razlikuje u načinu odvođenja struje. Tj. dok se pri običnom dinamičkom kočenju višak struje generisan iz magneta pretvara u toplotu posredstvom otpornika, regenerativno kočenje vraća struju nazad u bateriju. Ovo je odlično za povećanje dometa baterije, ali sa sobom nosi i opasnost da kada se kočenjem napuni 100% baterije, sistem automatski gasi protok struje kako bi sačuvao bateriju i funkcija kočnice prestaje sa radom. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je bitno na spustu konstantno kontrolisati stanje baterije i uvek voziti brzinama u okviru kojih se možete bezbedno zaustaviti kočenjem na tradicionalni način, tj. bez elektronskih kočnica.

Promena držanja i naginjanje unazad dok pritiskate kočnice su takođe neophodni čak i pri manjim brzinama, pa je ovaj manevar potrebno dobro uvežbati.

Koliko su opasni električni skejtovi?

Kao električni trotineti i skuteri, e-skejtovi razvijaju velike brzina, ali za razliku od njih ne poseduju ručice kao dodatno sredstvo za kontrolu, što dodatno smanjuje opcije u nepredvidjenim situacijama. Litijumske baterije dodatno povećavaju faktore rizika. One vremenom i konstantnom upotrebom postaju nestabilnije i pod određenim nepovoljnim uslovima može doći do pregrevanja i samozapaljenja.

Nije retkost da vozači električnog skejta zadobiju ozbiljne povrede. A neke od najčešće prijavljenih nesreća su:

• Povrede glave
• Modrice, posekotine i poderotine
• Prelomi
• Dislokacije zglobova

Uz poštujovanje mera bezbednosti, ove povrede se mogu sprečiti.

Zaključak

Dakle, da li su električni skejtbordovi bezbedni? Uz svu gorenavedenu diskusiju, očigledno je da vožnja električnog skejtborda zahteva puno strpljenja, poštovanje bezbednosnih mera i konstantno učenje i održavanje forme. Vožnja električnog skejta nije aktivnost koju ćete tek tako obavljati iz zabave, a bez prethodne detaljne pripreme.

Zato nosite zaštitnu opremu i vozite sa stilom!

• Šta je električni skejt?
• Na kom principu radi električni skejtbord?
• Koliko košta e-skejt?
• Koliko brzo električni skejt može da ide?
• Koliko su opasni električni skejtbordovi?
• Da li je legalno voziti električni skejt?
• Da li električni skejt ima kočnice?
• Koliko je prosečno trajanje električnog skejtborda?
• Koji je najbolji brend?
• Da li su električni skejtovi dobri za početnike?
• Koji je najbolji e-skejt?
• Koji električni skejt da kupim?
• Da li su električni skejtovi otporni na vodu?
• Koliki je vek trajanja baterija?
• Da li su bolji “belt drive” ili “hub” motori?

---

Šta je električni skejt

Iako je po izgledu sličan tradicionalnom skejtbordu, električni skejtbord poseduje motor koji se napaja baterijom, koja skejtbordu daje domet i snagu. Kao i obični skejtbordovi, električni skejtbordi uglavnom imaju četiri točka, čiji se pogon kao i kočenje kontroliše ručnim daljinskim upravljačem.

Na kom principu radi električni skejtbord?

Električni skejtbordovi su novitet u svetu skejtborda. Oni rade slično kao i tradicionalni skejtbordovi, ali pored mogućnosti da se odbacite nogom, električni motor obezbeđuje dodatnu snagu. Šine, točkovi i daske električnih skejtborda su dosta slični onima koji se koriste na tradicionalnim skejtbordovima, uz par sitnih modifikacija koje omogućavaju da se ponese elektronika i omogući prenos.

Koliko košta e-skejt?

Cena varira u zavisnosti od brenda i karakteristika koje su vam potrebne. Međutim, u proseku se kreću od par stotina eura do preko hiljadu i više. Internet je prepun različitih opcija, pa vredi raspitati se i detaljno istražiti najbolje ponude pre kupovine.

Koliko brzo električni skejt može da ide?

Većina današnjih modela električnih skejtbordova može da postigne brzine između 15 i 50km/h. A postoje modeli koji mogu i brže. Maksimalna brzina skejtborda zavisi od brojnih faktora, a najviše je određena snagom motora, baterije i sveukupnim kvalitetom ugrađenih komponenti. Na brzinu takođe utiču teren i vremenski uslovi. Na primer, ako je teren veoma brdovit, hrapav i vreme je vetrovito, to će imati negativan uticaj na brzinu. Na kraju, težina vozača takođe utiče na maksimalnu brzinu skejtborda. Što je jahač teži, to će biti sporija maksimalna brzina.

Koliko su opasni električni skejtbordovi?

Sama činjenica da električni postižu znatno veće brzine od tradicionalnih skejtbordova, čini ih dosta opasnijim i rizičnijim za vožnju. Svaki početnik bi trebalo da odvoji vreme i pređe dosta kilometara u što bezbednijim uslovima pre nego što pokuša da pomeri granice i krene sa većim brzinama. Pored iskustva vožnje, takođe je važno da uvek budete oprezni u pogledu uslova u kojima se vozite. Vlažno vreme, motorna vozila, pešaci i ostali učesnici u saobraćaju dramatično povećavaju bezbednosne rizike, zato budite krajnje oprezni u svim situacijama, a neke je najbolje u potpunosti izbeći.

Da li je legalno voziti električni skejt?

Na većini mesta je legalno voziti električne skejtbordove, ali konačan odgovor na ovo pitanje zavisi od vaše opštine. Preporučljivo je da proverite lokalne zakone koji regulišu upotrebu električnih skejtborda i gde se oni mogu bezbedno voziti.

Da li električni skejt ima kočnice?

Da, električnim skejtom se koči preko daljinskog upravljača koji motoru šalje signal da uspori ili potpuno zaustavi kretanje. Stepen jačine kočenja je podesiv na daljinskom upravljaču, a većina električnih skejtborda koristi sistem regenerativnog kočenja koji pri kočenju puni bateriju. S obzirom da je u pitanju elektronika, uvek treba voziti sa dozom rezerve, tako da budete u mogućnosti da samostalno ukočite dasku spuštanjem noge na zemlju ukoliko dođe do otkazivanja ili poremećaja u radu elektronike.

Koliko je prosečno trajanje električnog skejtborda?

Ovo svakako zavisi od samog kvaliteta proizvoda, načina vožnje i održavanja. Generalno, većina električnih skejtova na tržištu bi uz propisno održavanje trebalo da izgura nekoliko godina. Produženju veka svog skejta ćete najbolje doprineti ako bateriju održavate u dobrom stanju. tj. držite je na čistom, suvom mestu pod optimalnim punjenjem i temperaturom (o ovome se možete detaljnije informisati u uputstvu proizvođača). Takođe treba izbegavati izlaganje visokim temperaturama i proveravati stanje točkova, kugličnih ležajeva i ostalih delova koji se vremenom troše.

Koji je najbolji brend?

Ovde uglavnom orbitiraju relativno mladi brendovi pa je nezahvalno nekoga značajnije isticati. Ali za sada u razvoju prednjače: Meepo, Backfire, Evolve, Wowgo, Exway, TeamGee itd.

Da li su električni skejtovi dobri za početnike?

Ako do sada niste vozili običan skejt, bilo bi dobro prvo krenuti sa njim kako bi uvežbali osnovne principe upravljanja, kočenja i održavanja ravnoteže. Tek kada steknete sigurnost na njemu ima smisla preći na električni pogon. Ali i tada se ponašajte kao da krećete od nule, i ponovo uvežbajte sve manevre, počevši od najnižih brzina. Velika brzina koju razvija električni skejt višestruko povećava rizik i stepen povreda, pa je izuzetno važno da se dobro pripremite, poštujete saobraćajne propise i nosite zaštitnu kacigu i ostalu opremu.

Koji je najbolji e-skejt?

Ne postoji ultimativni odgovor na ovo pitanje, sve zavisi kakvu vožnju želite. Neki od faktora koje treba uzeti u obzir kada birate dasku za sebe su: vaš budžet, težina, krajnji domet i krajnja brzina koji su optimalni za vas, teren na kome planirate da vozite. Takođe treba uzeti u obzir kredibilitet proizvođača, garantni rok, mogućnost zamene delova i koliko je mašina zahtevna za održavanje.

Koji električni skejt da kupim?

Jedna od najvažnijih stvari koje treba uzeti u obzir pri kupovini električnog skejtborda je gde ćete ga voziti. Da li vam je potrebna daska za grad ili želite da se bavite i terenskim putevima? Koji su vaši zahtevi za maksimalni domet i koliki vam je budžet? Sve ovo je važno uzeti u obzir dok birate dasku za sebe. Ako ste početnik, sasvim dovoljan vam je kruzer oblik daske, a ako tražite nešto snažnije, postoje opcije sa jačim performansama koje su dizajnirane za brzinu, offroad i vožnju na velike distance.

Da li su električni skejtovi otporni na vodu?

Većina električnih skejtbordova ima određenu zaštitu od vode, ali nije u potpunosti vodootporna. Što znači da bez većih problema mogu da podnesu laka prskanja i bare. Ako planirate vožnju po vlažnom vremenu, vodite računa da preduzmete posebne mere predostrožnosti jer skoro svi brendovi električnih skejtborda strogo savetuju da se ne vozi po kiši. Točkovi pri nailasku na vodu u značajnoj meri gube kontakt sa asfaltom tako da je vožnja u takvim uslovima izuzetno opasna.

Koliki je vek trajanja baterija?

Vek trajanja baterije dosta varira u zavisnosti od načina kako se koristi. Na to najviše utiče koliko često se koristi, koliko ima punjenja i pražnjenja i da li je čuvana u optimalnim uslovima. Visoke temperature i vlaga mogu oštetiti bateriju, zato je dobro čuvati je u optimalnim uslovima.

Većina litijum-jon baterija imaju vek izmedju 500 i 1000 ciklusa punjenja. Pa ako se električni skejt koristi za kraće vožnje po gradu, baterija može potrajati i preko dve godine. Sa intenzivnijom upotrebom na većim distancama i češćim pražnjenjima, verovatno će potrajati oko godinu dana.

Da li su bolji “belt drive” ili “hub” motori?

Belt drive motori nude više snage, pogodniji su za podešavanja, ali su ujedno upadljivi i bučni. Dok su hub motori skoro neprimetni, nisu zahtevni za održavanje, ali su tvrđi za vožnju. Sve zavisi šta vam treba, na ovoj stranici su detaljnije objašnjene njihove prednosti i mane.

Na tržištu se svakog dana pojavljuju novi modeli i nije lako odlučiti koji je pravi za vas. U ovom postu ćemo pomenuti različite vrste pogona i njihove osnovne karakteristike. Tako da ćete sa ovim informacijama biti u mogućnosti da donesete ispravniju odluku o tome koji električni skejtbord najviše odgovara vašim potrebama.

U ranije objavljenom postu smo pomenuli kako različiti tipovi dasaka, točkova i šina utiču na vožnju, a ovde ćemo se baviti isključivo pogonskim sistemima.

Na tržištu trenutno postoji tri tipa električnih motora:

• Hub Motor
• Direct Drive
• Belt Drive (kaišar)

Hub motori

Hub motori su ugrađeni u točkove (najčešće u zadnje), tako da je sam točak zapravo motor koji je obložen uretanom. Sloj uretana koji apsorbuje udarce je u ovom slučaju dosta tanji nego kod običnog točka, pa je vožnja njime tvrđa i vibracije su izraženije u odnosu na druge načine prenosa (što se donekle može kompenzovati fleksibilnom daskom). Najčešće su varijante skejtova sa “dual” konfiguracijom što podrazumeva motore na oba zadnja točka. Ali, takođe postoji i “single” varijanta kao i ostale kombinacije poput pogona na sva četiri.

Smatra se da su ovo motori koji nisu previše zahtevni za održavanje, veoma su tihi, laki i neprimetni. Pri guranju bez baterije ne prave veliki otpor. Loša strana im je mali broj opcija kada je zamena točka (uretanskih navlaka) u pitanju, redukovano hlađenje i manji obrtni moment u odnosu na spoljne motore sličnih gabarita.

Direct Drive

Direktni prenos je koaksijalan (kao i kod Hub motora), samo što je u ovom slučaju motor izmešten van točka, ka sredini osovine. Ovo omogućava vrlo laku zamenu i veliki izbor standardnih točkova. Ređe se sreće od ostala dva načina prenosa i glavna mana mu je što su motori veoma nisko i direktno su izloženi spoljnim uticajima pri vožnji.

Belt Drive

Ovo je opcija za one koji žele da izvuku maksimum snage iz svoje mašine. “Belt drive” motori su namontirani spolja, paralelno sa prednje ili zadnje strane osovine. Prenos se vrši kaišem, a zamenom kaišnika može se fino podešavati odnos broja obrtaja i obrtnog momenta (krajnje brzine i snage). Kao i Direct Drive, kombatibilni su sa standardnim točkovima, ali nude udobniju vožnju. Ono što im se zamera je upadljiv izgled, stvaranje buke, česta zamena i čišćenje kaiševa, otpor pri guranju bez baterije.

Električni skejtbordovi, poznati i kao esk8, e-board ili e-skate, rapidno postaju jedan od popularnijih PEV oblika prevoza i rekreacije. Prvi put se pojavljuju kasnih 1990-ih i od tada značajno evoluiraju, naročito pomognuti napretkom u tehnologiji baterija i dizajnom motora koji su doveli do lakših, snažnijih modela sa većim dometom.

E-bordovi su opremljeni motorima koji su najčešće ugrađeni u same točkove ili su povezani na njih kaišnim prenosom. Daska je obično napravljena od kombinacije drveta i plastike, sa neklizajućom površinom kako bi se osigurala sigurna i udobna vožnja. Tip daske obično zavisi od terena, tvrđe daske su bolje za ravne površine, dok su fleksibilne namenje grubljim terenima, gde pomažu u ublažavanju udara i vibracija.

Bilo da ste početnik ili iskusan vozač, električni skejtbord može da vam ponudi veoma uzbudljivo iskustvo, ali on takođe sa sobom nosi i velike rizike. Zato vam savetujemo da pre nego što stanete na njega prođete sve bezbednosne pripreme i procedure. Obavezna provera baterije pre vožnje, kako u skejtu tako i u daljinskom upravljaču, poštovanje svih saobraćajnih propisa i naravno obavezno nošenje zaštitne kacige i ostale zaštitne opreme.

Pri izboru novog e-skejta, samogradnji ili nabavci rezervnih delova naići ćete na dosta tehničkih termina vezanih za specifikacije proizvoda. Pa ćemo ovde pomenuti par termina sa kojima ćete se najčešće susretati:

ABEC – ABEC je američka metoda za ocenjivanje tačnosti i preciznosti ležajeva. To je skala od 1 do 9 i sastoji se samo od neparnih brojeva. Što se tiče cene, ležajevi ABEC 1 su najjeftiniji, a ABEC 9 su najskuplji (mogu biti stotine dolara za jedan ležaj).

ASTM 1492 – Specifikacija koja se odnosi na kacige za bicikliste, skejtbordere i roleraše. Odgovarajući šlem treba da bude sertifikovan prema ovom standardu koji uključuje sposobnost zaštite od višestrukih udara.

AWD – Pogon na svim točkovima. Električni skejtbord sa 4 motora, po jedan za svaki točak.

Baseplate – Ravni deo šine koji je pričvršćen za dasku.

BMS – Sistem za upravljanje baterijama. Ploča koja se povezuje sa litijumskim baterijama za ravnomerno punjenje ćelija.

Bushings – Par uretanskih prstenova koji se postavljaju ispod osovine kako bi se olakšalo okretanje skejtborda prilikom nagiba. Dolaze u dva osnovna oblika: bure i konus. Iako su ovo relativno sitni delovi, njihova tvrdoća i podešavanje značajno utiču na performanse skejtborda.

Deck – Daska na kojoj stojite koja je obično napravljena od drveta, plastike ili ugljeničnih vlakana.

DIY – Uradi sam (Do it yourself). Postoji ogromna zajednica e-bordera koji vole da sklapaju daske po svom ukusu.

Dual Drive – Električni skejtbord sa dva motora, obično postavljena da pokreće svaki od zadnjih točkova.

Enclosure – Poznato i kao kućište za komponente. Sadrži elektronske komponente (baterija, ESC, itd.) i obično je pričvršćeno sa donje strane borda. Najčešće je od plastike (prskane zaštitnim premazom) ili lakog metala, pričvršćeno je vijcima, jakim lepkom ili jakom lepljivom trakom.

ESC – Elektronski regulator brzine. Ovo je kontrolni centar električnog skejtborda, tj. pametni interfejs između motora i baterija. On obezbeđuje odgovarajući napon za kontrolu brzine, smera i kočenja motora.

Grip – Deo površine daske na kojem stojite pri vožnji. Najčešće je pokriven brusnim papirom.

Hanger – Izduženi deo šine koji drži osovinu za točkove.

IPxy – IP je skraćenica od Ingress Protection. To je ocena koja se sastoji od dve cifre iza IP prefiksa. Prva cifra označava stepen zaštite od čvrstih materija, a druga stepen zaštite od tečnosti. Neki od proizvođača obično navode da je kućište (koje sadrži baterije i kontrolere) IP65, 6 je najviša ocena što znači da je nepropusno za prašinu, a 5 znači da voda koju mlaznica (6,3 mm) projektuje na kućište iz bilo kog pravca neće imati štetne posledice efekata (8 je najviše što znači da je objekat zaštićen od vode kada je potopljen ispod 1m dubine). Dakle, IP65 znači da je kućište 100% zaštićeno od prašine i slabog mlaza vode iz bilo kog pravca.

Kingpin – Metalni vijak (obično oko 6,4 cm dužine i prečnika 0,95cm) koji povezuje “hanger” šine sa osnovnom pločom. Uparen je sa cilindričnom navrtkom sa parom čaura između vijka i navrtke. Konfiguracija čaura i zategnutost će značajno uticati na upravljivost daske.

Kv – Ocena DC motora bez četkica izražena kroz rpm (o/min) po voltu. Što je veći Kv, manji je obrtni moment i obrnuto.

LiPo – Litijum polimer. LiPo baterije (u odnosu na litijum-jonske) koriste mnogi ljudi koji prave sopstvene električne ploče. Jeftinije su, ali mogu biti isparljivije (veći rizik od zapaljenja ili čak eksplozije) od litijum-jonskih baterija. Štaviše, imaju kraći životni vek (300-400 ciklusa punjenja u proseku naspram 1000-1500 punjenja za litijum-jonske). Sve dok ih pravilno punite (koristeći balansirajući punjač) i držite se specifikacija, LiPo baterije bi trebalo da budu relativno bezbedne.

Li-Ion – Litijum jon. Li-Ion baterije se koriste na e-skejtovima srednje i visoke klase. Traju 2-3 puta duže od LiPo baterija. Postoje brojna gledišta o tome kako organizovati ćelije u svakoj vrsti baterije da bi se dobila optimalna kriva pražnjenja. Osnovni princip je održavanje skoro konstantnog napona pražnjenja pri napajanju skejtborda. Da bi se maksimizirao životni vek baterije, ne bi trebalo da bude potpuno ispražnjena.

Li-FePO4 – Litijum gvožđe. Treći tip baterija za skejtbord koji se pojavljuje na tržištu. Jedina poznata ploča koja ga koristi je Boosted Board. Bezbedniji je i traje duže od LiPo baterija, ali je ujedno dosta skuplji i nedostupan.

Motor Part Number – Obično u obliku četvorocifrenog broja, “xxyy”, gde „xx“ označava prečnik motora u mm, a “yy” određuje dužinu motora u mm.

RC – Daljinski upravljač (obično ručni) koji koristi većina električnih skejtbordera za kontrolu kretanja (tj. ubrzanje, kočenje, itd…).

Regenerative Braking – Mogućnost koja se nalazi u mnogim električnim skejtovima i znači da se vaša baterija puni dok kočite. Za one koji sami prave skejtbordove, ova mogućnost se može konfigurisati pomoću BLDC alata za VESC.

Trucks – Šine, delovi u obliku slova T (dolaze u paru) koji pričvršćuju točak za skejtbord. Svaka šina sadrži osovinu, kingpin i dve čaure (bushings).

VESC® – Vedder elektronska kontrola brzine. Ovo je tip ESC koji je dizajnirao gospodin Benjamin Vedder i predstavlja ESC otvorenog koda. To znači da možete da izmenite parametre ESC-a koristeći alate za konfiguraciju (tj. BLDC) na svom računaru. To znači da možete fino podesiti performanse ploče (glatko ubrzanje, kočenje, itd.). Imajte na umu da postoji mnogo varijacija VESC-a.

Wh – Vat sati, jedinica koja definiše ukupan kapacitet baterije i izračunava se kao proizvod broja amper sati i nominalnog napona. Na primer, baterija od 12 volta sa kapacitetom od 20 amper sati je 240 Wh.

Skejtbord je prešao solidan put od svojih skromnih početaka kada je bio obična fosna sa četiri metalna točkića. Današnji skejteri na raspolaganju imaju veliki izbor daski u raznim oblicima i za sve namene, od krstarenja ulicom do izvođenja složenih trikova. Glavna podela je na duže i kraće daske, dizajnirane za različite stilove vožnje. Kraće daske su uglavnom idealne za trikove, dok duže svojom stabilnošću pogoduju krstarenju i većim brzinama.

Pored gore pomenute podele, postoji veliki broj varijacija po pitanju oblika, materijala i namena, a evolucija skejtborda je dinamičan proces koji i dalje traje. Bilo da ste početnik ili iskusan skejter, važno je da odaberete dasku koja vama najviše odgovara. Različiti stilovi vožnje i teren zahtevaju prilagođavanje, a pravi izbor daske će vam pomoći da izvučete maksimum iz svake vožnje.

Iz dana u dan se pojavljuju novi dizajni, a ovo su samo neki od osnovnih tipova skejtbordova sa svojim prednostima i manama:

Kruzer

Krstarice su idealan izbor za sve koji traže zabavan način transporta. Oni svojim relativno velikim i mekim točkovima pružaju udobnu vožnju po asfaltu, pogodni su za brže skretanje, izbegavanje prepreka i izvođenje osnovnih trikova. Krstarenje na njima je odličan način da vežbate, obiđete parohiju i uživate u svežem vazduhu.

Mini kruzer

Mini kruzer je odlična opcija za svakoga ko želi da se provoza, bilo da je početnik ili veteran. Ove daske su dizajnirane da budu manje i prenosivije od tradicionalnih krstarica, što ih čini idealnim izborom za one koji žele da ponesu bord na putovanje i slično. Kraći i uži dizajn omogućava mu da lako stane u ranac, a mekani točkovi i podignut rep pružaju savršenu kombinaciju za upravljivost. Napravljen od izdržljive plastike i sa specijalno prilagođenim šinama, mini kruzer će svakom skejteru pružiti sate zabave.

Double-kick, popsicle

Dominantni u sk8 svetu od početka 90-ih, taj svima poznati klasični dizajn je i danas popularan kod vozača različitih nivoa spretnosti. Sa podignutim krajevima i konkavnom krivinom po širini, skejtbord-sladoled je idealan za one koji žele da se polude sa trikovima, grajnduju, klize ivičnjake i skaču u vazduh. Ove daske su napravljene od sedam slojeva tvrdog javorovog furnira. Lagane, ali veoma izdržljive, predstavljaju odličnu opciju za svakoga ko se prvi put bavi skejtbordingom. Izmišljene su za skejt parkove, mangupiranje po ulici i ostale vratolomije. Ovo je oblik daske koji je skejtbording uveo među olimpijske sportove i time zaslužuje posebno mesto.

Carve i Surfbord

Carve i surfbordovi su u konstantnoj fazi razvoja i pružaju jedinstveno iskustvo vožnje. Okretniji su od običnih skejtova, a ujedno iskaju manje napora za “pumpanje”. Poseduju šine sa oprugama konstruisane sa ciljem da što bolje simuliraju jahanje na talasima, pa im ovo daje razne mogućnosti kako na ravnom tako i na strmim površinama. Svojim jedinstvenim dizajnom i ergonomijom će vam pružiti nezaboravnu vožnju. Bilo da ste iskusni jahač ili početnik.

Longbord

Longbordovi su dugački i stabilni skejtovi napravljeni kako za opuštenu vožnju gradom, tako i za veće distance, brzine, pa i nizbrdice. Odlična su opcija za prvi skejt zato što poseduju veliku platformu na kojoj početnik može neometano vežbati balans. Dobar su izbor za vozače svih starosnih doba i veština. Glavne karakteristike su im upravljivost, stabilnost i brzina. Izuzetno su popularni poslednjih godina kako na ulici tako i u popularnoj kulturi.

Longbord za spust

Da li tražite jedinstveno iskustvo na dasci? Onda je downhill longbord ono što vam treba! Ovaj skejt je posebno dizajniran za vožnju na strmim planinskim putevima. U poređenju sa klasičnim longbordom, pruža veću stabilnost i brzinu. Ono što longboard za spust čini tako posebnim je njegov sofisticirani dizajn. Poseduje veliko međuosovinsko rastojanje i zakrivljen profil daske koji omogućava spušteno težište čime sveukupno utiče na poboljšanje performansi pri kontrolisanom proklizavanju točkova.

Električni skejtbord

Električni skejtovi nude jedinstvenu kombinaciju zabave i efikasnosti što ih čini idealnim za putovanje na posao, krstarenje gradom, pa čak i trke. U zavisnosti od namene, pojavljuju se u različitim veličinama i oblicima. Ideja o električnim skejtbordovima postoji od kasnih 1990-ih kada su se i pojavili prvi prototipovi. Ali tek sredinom 2000-ih električni skejtbordovi stiču širu popularnost. Danas su oni uobičajena pojava na gradskim ulicama i parkovima širom sveta. Veoma su praktični, ekološki prihvatljivi i nude jedinstvenu kombinaciju stila i efikasnosti.

Skejtbording je prisutan decenijama, nastao je u Americi, gde evoluira od hobija za surfere do mejnstrim ekstremnog sporta. Pedesetih godina prošlog veka, kalifornijski surferi dolaze na ideju da “surfuju ulicama” tako što će na obične drvene daske pričvrstili točkove od rolšua. Ovo je bila iskra koja započinje skejtbording priču, a mnogo je ljudi koji tvrde da su baš oni izmislili skejtbord. Veoma brzo je stekao popularnost, a prve skejt kompanije Jack’s, Hobie i Makaha počele su da organizuju i prva takmičenja. U to vreme, takmičarske discipline su uglavnom bile slalom i freestyle. Nakon 1965. godine, popularnost skejtbordinga iznenada je opala i ubrzo je stekao reputaciju trenda koji izumire.

Iako je skejt tada izgubio na popularnosti, nekolicina ljudi je i dalje vozila i nastavila sa izradom sopstvenih dasaka i delova. Godine 1972. Frenk Nasvorti je izumeo prve uretanske točkove, čime je podgrejao interesovanje za skejt i utro put za dalju evoluciju ovog sporta.

U proleće 1975. skejtbord kultura je napravila još jedan korak napred kada je čuveni Zephyr tim pomerio granice i pokazao svetu šta sve skejtbord može na takmičenju u slalomu i slobodnom stilu održanom u Del Maru u Kaliforniji. Svojom virtuoznošću na daskama pretvorili su skejtbord u nešto dosta ozbiljnije od običnog hobija.

Zatim je 1978. Alan Gelfand (nadimak “Oli”) izmislio trik koji unosi revoluciju u skejtbording. Većina trikova danas se zasniva na oliju, a Gelfand je zvanično dobio zasluženo mesto u kući slavnih 2002. godine. Nažalost, kasnih 70-ih i ranih 80-ih, skejtbord se suočio sa svojim drugim padom popularnosti. Nasuprot tome, najverniji klizači su nastavili da klizaju i u to vreme su počele da se pojavljuju manje skejtbord kompanije. Tako dolazimo do 90-ih, kada je skejtbording skoro u potpunosti prešao u andergraund, noseći snažan anti-establišment prizvuk. Međutim, 1995. godine, ESPN je održao svoje prve ekstremne igre na Rod Ajlendu, što je pomoglo da skejtbording bude prihvaćen od velikog dela mlađe populacije.

Od tada, skejtbording konstantno dobija na popularnosti. Tokom 2000-ih se značajno omasovljuje izgradnja skejt parkova u svetu, mnogobrojna tehnološka rešenja dovode do unapređenja vožnje i rađanja novih varijacija ovog sporta. Tako dolazimo i do priznanja od strane međunarodnog olimpijskog komiteta, pa se 2020-te u Tokiju skejtbording zvanično uvrštava u porodicu olimpijskih sportova.